Kako se leči u osnovi bilo koja bolest?

Bolest je izraz kojim se opisuje poremećaj normalnih prcesa u organizmu, odnosno nepravilno odvijanje životnih funkcija kao reakcija na spoljne ili unutrašnje nadražaje mehaničke, fizičko-hemijske, biološke ili psihološke prirode.

Teško je odrediti granicu „normalnosti“ biološkog procesa, pa stoga ne postoji apsolutna granica između zdravlja i bolesti.

Bolest predstavlja promenu životnog ritma;  ona u pravilu otežava, a često i ugrožava opstanak biološkog organizma ili dovodi do smrti.

Zdravlje i bolesti su relativni pojmovi koji označavaju balans telesnih funkcija i formi koje proilaze iz uspelog prilagođavanja čovekovog organizma na sredinu u kojoj on živi. Zdravlje predstavlja harmoničnu ravnotežu u građi i funkcijama organizma i u psihičkom doživljavanju, koji je uslov za punu radnu sposobnost  i time za puno uživanje života. Bolest je poremećaj te harmonične ravnoteže sa smanjenjem radne sposobnosti, sniženjem životnog užitka i duševnim opterećenjima. I najzdraviji čovek na svetu sigurno je u izvesnoj meri bolestan, ali zato i najbolesniji čovek dok je živ nosi u sebi rezerve zdravlja.

Savremeni koncept zdravlja ukazuje da se ono sastoji od biopsihosocijalnih komponenti pojedinca i ekološko-socijalnih komponenti njegovog okruženja. Svojim aktivnostima čovek menja svoju okolinu, ali se istovremeno menja i on sam.

Promenom navika možemo poboljšati zdravstveno stanje.

Na šta treba obratiti pažnju:
1.Vodite računa kakvu vodu pijete

Postiji  500 vrsta voda. Tekuća voda je zdravija od flaširane. Ako već uzimate flaširanu vodu, uzimajte onu u staklenoj ambalaži. Plastika vremenom otpušta kancerogene materije. Nikada nemojte dopunjavati plastične boce vodom.

2.Izbjegavajte neposredni kontakt sa hemijskih supstancama

Određene hemikalije koje se koriste za čišćenje nisu nimalo bezazlene. Neka istraživanja pokazuju da mogu uzrokovati karcinom jetre ili bubrega, kao i leukemiju.  Iako nije riječ o velikim količinama opasnih sastojaka, oni se mogu zadržati u odeći, a to nije dobro. Sami perite odeću i sa što manje dodataka hemije.
3.Pravilno pripremajte jela od mesa

Meso koje je previše pečeno ima kancerogene sastojke. Posebno je opasno meso koje se priprema na roštilju i koje se dugo peče. Kako biste izbjegli potencijalne opasnosti, najprije ga marinirajte. Najbolje je da marinirate meso barem dva sata prije pripreme, i to koristeći ruzmarin i timijan. Te dvije biljke dokazano smanjuju utjecaj štetnih sastojaka.

4.Ne zanemarujte fizičku aktivnost

Mnoge naučne studije su pokazale i dokazale da fizička aktivnost  sprečava razvoj raznih vrsta maligniteta i drugih teških bolesti a neka novija kažu da redovno hodanje i trčanje značajno umanjuje šanse za razvoj karcinoma dojke.

5.U ishrani što češće koristite zeleno povrće: salatu, brokoli, blitvu
Uvek birajte ono koje ima tamniju zelenu boju. Takvo povrće sadrži više hlorofila koji mu daje takvu boju, ali i više magnezijuma koji  smanjuje rizik od raka debelog creva kod žena,  jača imunitet i sprečava razvoj kancerogenih ćelija.

6.Konzumirajte orašaste plodove: orah, lešnik, badem … jer oni sadrže materije poput selena, koje štite ćelije od štetnog djelovanja slobodnih radikala, ali i jačaju imunitet.

Brazilski orah je odličan izvor selena, antioksidansa koji smanjuje rizik od raka bešike kod žena, pokazuju istraživanja. Druge su studije pokazale da ljudi s visokim sadržajem selena u krvi imaju niže stope umiranja od raka pluća i raka debelog crijeva.

7.Povedite računa koliko dugo razgovarate mobilnim telefonom

Neke studije novijeg datuma povezuju upotrebu mobilnog telefona sa rakom mozga, ali još konkretnih dokaza nema. U svakom slučaju izbegavajte duže razgovore.

Ako se kod vas pojavi neka bolest, imajte na umu da nikad nije prekasno da preduzmete određene mere koje će vam vratiti izgubljeno zdravlje.